Dva i po psihijatra

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu:
🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/
Šta zapravo znači "ličnost“? Da li smo skup osobina, obrazaca ponašanja i iskustava ili nešto mnogo fluidnije od toga? U ovoj epizodi psihijatar Mihailo Ilić razgovara sa gošćom, psihijatrom i psihoterapeutom Irenom Đorđević, o tipovima ličnosti izvan uobičajenih šablona i dijagnoza.
Danas ne govorimo o "normalnom“ i "nenormalnom“, već o razlikama: kako se ličnost formira, šta u njoj ostaje stabilno, a šta se menja kroz život, zašto isti svet doživljavamo potpuno drugačije i gde prestaje teorija, a počinje stvarni čovek. Dotičemo se klasifikacija, ali ih ne koristimo kao fioke već kao alat za razumevanje, samorefleksiju i bolju komunikaciju sa drugima.
Ovo je epizoda o raznolikosti, nijansama i prostoru između etiketa, o ličnosti kao procesu, a ne presudi. Govorimo i o modelima adaptacije ličnosti, sagledanim kroz prizmu transakcione analize, o tome kako se ličnost oblikuje u odnosu na okruženje, rane odnose i očekivanja koja učimo da prepoznajemo ili da im se prilagođavamo. Kako nastaju naši načini reagovanja, koje strategije nosimo iz detinjstva u odrasli život i zašto nam neke od njih danas služe, dok nas druge sputavaju? Iz ugla transakcione analize, tipovi ličnosti ne posmatraju se kao krute kategorije, već kao dinamični obrasci prilagođavanja, koji mogu da se razumeju, osvešćuju i, po potrebi, menjaju.
Jer promena nije slabost, već konstanta. Kao voda koja uvek pronađe svoj put, i ličnost se prilagođava, menja oblik i teče dalje. Zato je sa nama danas ponovo Rosa, prirodna baš kao i promena.
🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.
Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu: 🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/

Zašto je identitet i dalje problem? Zašto se različitost u našem društvu doživljava kao pretnja, a ne kao činjenica? I kakvu psihološku cenu plaćaju oni koji svakodnevno žive pod pritiskom da se objašnjavaju, dokazuju ili kriju ono što jesu? Danas govorimo o najčešćim psihološkim problemima sa kojima se susreću pripadnici LGBTQ populacije u Srbiji, iz ugla struke i dugogodišnje terapeutske prakse. Gošća psihijatra Roberta Grujičića je psihološkinja i psihoterapeutkinja Jelena Vidić, koja kroz konkretna iskustva iz rada sa LGBTQ osobama govori o internalizovanoj stigmi, strahu od odbacivanja, porodičnim konfliktima, nedostatku podrške, ali i o posledicama stalne društvene nesigurnosti: anksioznosti, depresiji i hroničnom stresu. Otvaramo teme nevidljivog nasilja, psihološkog opterećenja svakodnevice i pitanja mentalnog zdravlja u okruženju u kome se identitet stalno objašnjava, često politizuje ili negira. Različitost se u našem društvu retko posmatra kao lično ili ljudsko pitanje, ona se gotovo po pravilu pretvara u političku temu, teren za ideološke sukobe i simboličke borbe. Istovremeno, vidljivost i prava LGBTQ osoba nisu nastali spontano, već su rezultat dugotrajne borbe za priznanje, sigurnost i elementarno dostojanstvo. Upravo zato što su izboreni, a ne poklonjeni, oni se često dovode u pitanje, relativizuju ili predstavljaju kao nametnuti. Pričamo i o ulozi terapeuta, važnosti bezbednog i neosuđujućeg prostora, kao i o mehanizmima otpornosti koje LGBTQ osobe razvijaju da bi očuvale psihološku ravnotežu. Govorimo o mentalnom zdravlju, društvu i odgovornosti koju svi delimo.

Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu:
🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/
Niko nije rekao da će biti lako
Kako vama zvuči ova rečenica?
Kao istina? Da. Ali, ona sa kojom se prvi put mnogi ljudi jako često susretnu tek u ordinaciji psihijatra, u suočavanju sa samim sobom. Jer, psihijatar je tu da nam pomogne da dođemo do istine, ne tek da pruži utehu, već da nam ukaže na to da bez suočavanja nema promene, bez strpljenja nema pomaka, i bez iskrenog razgovora nema izlaza.
I to je još jedna istina sa kojom je neophodno da se suočimo.
Šta se zaista dešava iza zatvorenih vrata terapijske sobe? Sa kakvim se pričama psihijatri najčešće susreću, gde su granice pomoći, a gde počinje nemoć? Koliko su terapeuti spremni na ono što čuju i koliko ih to menja?
O tome danas Mihailo razgovara sa kolegom Stefanom Jerotićem, autorom knjige Niko nije rekao da će biti lako o iskustvima iz kliničke prakse i pričama iz ordinacije. Zašto ljudi dolaze psihijatru, šta ih najčešće dovede do tačke u kojoj traže pomoć i šta se dešava kada shvate da brzih rešenja nema?
Kroz primere koji su oblikovali njegovu knjigu, Stefan govori o susretima sa anksioznošću, gubitkom, unutrašnjim konfliktima, osećajem praznine i borbi koje se često i dugo vode u tišini.
Današnja priča otvara prostor za razumevanje procesa, granica psihijatrije, ali i snage razgovora koji može da pokrene promenu. Šta znači ostati uz nekoga dok mu nije lako? Kako izgleda terapija kada se skine očekivanje "da mora da bude bolje odmah“? I šta zapravo znači prihvatiti da oporavak nije linija, već put prepun uspona ali i padova?
Niko nije rekao da će biti lako, ali upravo tom rečenicom počinje iskren razgovor o ljudskoj patnji, odgovornosti, struci i mogućnosti da se, korak po korak, ipak ide dalje.
Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Prvo jedna lepa vest - počela sa radom i naša prodavnica na internetu:
🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/
U poslednje vreme sve češće je korišćenje pojma narcizam kao etikete kojom se objašnjavaju svi toksični odnosi. Kao i fraze "toksični odnos". Ipak, narcizam je složen psihički fenomen koji ima razvoj, funkciju i cenu.
Da li je narcizam uvek patologija ili je ipak neophodan uslov da bi se uopšte izgradilo "ja“? Gde prestaje zdravo samopouzdanje, a gde počinje odbrana od unutrašnje praznine? I zašto danas tako lako govorimo o narcizmu drugih, a gotovo nikada o sopstvenom?
Psihijatar Mihailo Ilić i psihološkinja i psihoanalitičarka Renata Senić razgovaraju o razlikama između zdravog, ranjivog i patološkog narcizma, o mehanizmima grandioznosti i idealizacije, ali i o sramu, zavisti i krhkosti koji se nalaze ispod spoljašnje slike moći.
Otvara se pitanje granice: kada narcizam postaje problem za osobu samu, a kada za njeno okruženje? I da li je savremeni svet - kultura uspeha, vidljivosti i stalnog poređenja - pogodno tlo za njegovu eskalaciju ili samo ogledalo onoga što je oduvek postojalo?
Fokus današnje priče je na "sivim zonama“ ličnosti, na mestima gde prestaju jednostavne podele i počinje stvarno razumevanje psihičkog života. Da raščistimo već jednom sa pričom o tome šta narcizam jeste, ali i šta sigurno nije.
Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

SREĆNI PRAZNICI!
Praznici bi trebalo da budu vreme mira, bliskosti i radosti. A često su baš suprotno. Previše očekivanja, previše planova, previše trebalo bi a premalo prostora da se zaista zapitamo kako smo. U prazničnoj epizodi Dva i po psihijatra, Mihailo i Roberto razgovaraju o Novogodišnjim i Božićnim danima onako kako se o njima retko govori - bez idealizacije i bez lažnog optimizma. O pritiscima da budemo srećni "po rasporedu“, o porodičnim okupljanjima koja umeju da zabole, o samoći koja je najglasnija i najteža baš kada svi pričaju o zajedništvu. O osećanjima koja se sudaraju: radosti i tuge, nade i umora, želje za novim početkom i straha da će sve ostati isto. Pričaju i o tome kako da preživimo praznike ako nam nisu laki. I kako da ih ne idealizujemo ako jesu. O planovima koje pišemo kao obećanje sebi i strahu da ćemo ih ponovo izneveriti. O pritisku da Nova godina mora da znači promenu, i o pravu da promena nekad dolazi sporo, tiho i bez vatrometa. U epizodi se dotiču i onog lakšeg, toplijeg sloja praznika: razgovaraju o omiljenim prazničnim filmovima, serijama i muzici koje se iz godine u godinu vraćaju kao emotivni rituali. O pričama koje gledamo iznova ne zato što su savršene, već zato što nam nude poznatost i kratki predah. O pesmama koje bude sećanja, popravljaju raspoloženje ili ga, ponekad, još više razotkriju. I o tome kako mali, lični izbori mogu biti način da praznike učinimo podnošljivijim ili makar malo toplijim.
Ovo je epizoda za one koji praznike ne doživljavaju kao razglednicu, već kao realan emotivni prostor u kome se sudaraju želje i stvarnost. Epizoda koja ne nudi recepte za sreću, već razumevanje, dozvolu da usporite i da ne budete "u formi“ baš tada kada se to najviše očekuje. A kao i svaka prava promena, i ova počinje bez buke. Poput vode koja ne ide pravolinijski, već uvek nađe svoj put.
🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.

Lepo provedite praznike i posetite naš webshop:
🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/